IZDVOJENO

PISMO BORE GRAHOVCA

Pripadnicima 33klase VTSVŠ

Poštovani drugovi i prijatelji,
sa velikim žaljenjem obvještavam vas da ne mogu prisustvovati obilježavanju 25-togodišnjice mature 33.klase VTSVŠ. Razlozi mog neprisustva leže u poslovnim obavezama vezanim za opštinske izbore u BiH, koji se održavaju 05.10.2008. godine (u nedelju).
Mogao bih puno toga da vam kažem o sebi, kao i vi meni. Mnogo (isuviše mnogo) se toga promijenilo za poslednjih 25 godina. Sjetih se pukovnika Vukote Vukovića kako nam je govorio prilikom pisanja želja za službujuće garnizone: "Broj 1: Moja domovina se zove Socijalistička federativna republika Jugoslavija. Broj 2: Moja domovina se prostire od Triglava do Đevđelije. Broj 3: Želim da me rasporedite po potrebi službe i potrebi moje domovine." Danas nije ni bitno šta je ko napisao, ali je činjenica da smo raspoređeni po potrebi službe i potrebi domovine koje više nema. Ko bi tada smio reći Vukoti da za manje od deset godina naše domovine neće biti?!
Od 16.jula 1983. godine do danas službovao sam u pet vojski, u četiri države i pet garnizona. Promijenio sam mnogo tipova i vrsta uniformi i mnogo kapa, kao i oznaka na istim. Promijenio sam i vid (prešao sam u KoV), promijenio sam službu i VES (prešao sam u tehničku službu KoV, a zatim u finansijsku službu). Trenutno radim u garnizonu Čapljina kao zastavnik u OS BiH. Nikada nisam nagrađivan, pohvaljivan ni odlikovan, istina nisam ni kažnjavan.
Porodica mi živi u Bileći (supruga i tri kćerke), ja se pored vojske bavim i popravkom i izradom tapaciranog namještaja, i pomalo pišem poeziju i prozu , i ponešto objavljujem u lokalnim sredstvima informisanja.
Zanimljivo, da ja iz Rajlovca nemam ni jednu fotografiju, pa čak ni diplomu o završenoj VTSVŠ. Sve je to u Mostaru rat odnio. Jedino imam lijepe uspomene i drago sjećanje na sve vas.

Sve vas pozdravljam i ljubim, Boro Grahovac
U Bileći, 02.10.2008.godine

Veliki pozdrav Bori i da se ne sekira, diplomu nemam ni ja ali ipak zaqstavnik e zastavnik i ne zamenljiv ma bilo gde da radi

Veliki pozdrav klasicu Bori i puno srece i zdravlja u zivotu i nadam se da se vidimo na 30 godina

pozdrav 33.

<!-- /* Font Definitions */ @font-face {font-family:"Cambria Math"; panose-1:2 4 5 3 5 4 6 3 2 4; mso-font-charset:0; mso-generic-font-family:roman; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1610611985 1107304683 0 0 159 0;} @font-face {font-family:Calibri; panose-1:2 15 5 2 2 2 4 3 2 4; mso-font-charset:0; mso-generic-font-family:swiss; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1610611985 1073750139 0 0 159 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-unhide:no; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:""; margin-top:0in; margin-right:0in; margin-bottom:10.0pt; margin-left:0in; line-height:115%; mso-pagination:widow-orphan; font-size:11.0pt; font-family:"Calibri","sans-serif"; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-bidi-font-family:"Times New Roman";} .MsoChpDefault {mso-style-type:export-only; mso-default-props:yes; font-size:10.0pt; mso-ansi-font-size:10.0pt; mso-bidi-font-size:10.0pt; mso-ascii-font-family:Calibri; mso-hansi-font-family:Calibri;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.0in 1.0in 1.0in; mso-header-margin:.5in; mso-footer-margin:.5in; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} -->

Ових дана из штампе ће се појавити моја збирка поезије под називом "Сврзигаће". Научна и стручна јавност има врло повољно мишљење и сврстава је у ред савремене српске поезије.

Овим путем вас све пуно поздрављам и објављујем задњу страницу књиге.

 БИЉЕШКА О АУТОРУ

Граховац, Радославов, Боро рођен је 7. јануара 1964. године  у селу Лукавцу у Невесињу. Основну школу завршио је у Лукавцу, а Ваздухопловно-техничку средњу војну школу у Рајловцу.

      Почео је писати прије него што је пошао у школу, на каменим плочама, из досаде, чувајући овце. Први радови су му објављени у школском листу „Планинче“, касније је објављивао и у још неким новинама и часописима велике Југославије. На носачима звука његову епску поезију, монодраме и скечеве пјевали су и говорили: Милисав Кнежевић, Војо Радусиновић, Славко Алексић, Мујо Новалић, Радомир Лукета и Исмет Хоро. Немирне године су разасуле његову писанију, коју он сматра нeсабраним дјелима у расијању. Често је његова поезија, афоризми и пародије објављивана на радио-станицама, а нарочито на таласима радио Требиња и радио Невесиња.

Збирка пјесама „Сврзигаће“ прва је објављена књига овог аутора.

Живио је у многим градовима Велике Југославије, обилазио је људе и предјеле, као професионални војник. Најљепше успомене носи из Мостара, гдје је провео и најлуђе године живота, сада живи и ради у Билећи.